Svi smo mi nevažni u odnosu na Đokovića

 

 

Ne znam šta bih rekao. Ne znam da li da psujem, da vrištim, lomim ili da prihvatim to kao još jedan “standard”. O čemu se radi? O ovome.

To je dakle to. Znači, u ovoj Srbiji, osim Novaka Đokovića ne postoji više nijedan mladi čovek koji je zaslužio da dođe do vrha jer, da su želeli, onda bi verovatno bili tamo gde Đoković jeste, tako zvuči ta izjava. Po našem predsedniku, svi bi trebali da se ugledaju na Đokovića, a ne bi bilo loše kada bi nekim čudom i mogli da glasamo za njega na izborima. U zemlji Srbiji se može doći do vrha. Doduše, izgleda da taj univerzalni recept znaju samo Tadić i Đoković.


Nemam ja ništa protiv Đokovića. Cela nacija ga voli, pardon, obožava. Niti ga volim, niti ga mrzim. Lepo je što je postigao toliko mnogo i to je zaista sjajan uspeh, ali mi se sve više čini da cela Srbija seče vene za Noletom, uključujući i naše bajne političare, što mi je suviše dekadentno.

Ono što me ljuti u celoj ovoj priči nije sam Đoković, nego drska i nadasve bezobrazna izjava bajnog nam predsednika. Hajde da uzmemo u obzir sve mlade ljude u ovoj zemlji koji se muče i pate sa svojim fakultetskim diplomama, pa neće da ih prime nigde bez partijske knjižice, a tamo gde bi ih eventualno i primili, verovatno bi i onaj sa osnovnom školom mogao da radi, za platu manju od minimalne. Oni nisu zaslužili da im neko pruži priliku? Oni nisu zaslužili da imaju normalne poslove, normalne plate, normalan život? Ne moraju da budu multimilioneri kao Đoković, ali valjda i oni treba da žive.

Iz moje okoline znam mnogo mladih, pametnih ljudi koji imaju želju da rade, da se unapređuju. A ko im pomaže? Ko je tu za njih da im da vetar u krila? Ne svodi se sve na sport “dragi moj” predsedniče. Da se ne šetaš po kojekakvim Vimbldonima nego da radiš svoj posao kako treba uključujući sve one ispod tebe u piramidi vlasti, možda bi mladi i imali šansu. Ovako su ljuti, razočarani, jer im ništa nije ostalo nakon višegodišnjeg rada i truda da naprave nešto od sebe, a niko im ne daje priliku, jer nisu u ovoj ili onoj stranci, zato što nemaju vezu ili prosto nisu potplatili prave osobe.

Govori se o sprečavanju odliva mozgova iz ove zemlje, a ja se pitam, ko ih poštuje i ceni ovde da bi ostali? Čime smo mi njih zadržali ovde, čime smo im pokazali da su vredni građani ove zemlje? Svako ko ima iole pameti će se osetiti uvređenim nakon ovakve izjave, jer ispada da niko od njih ne znači ništa ovoj zemlji kao što to znači jedan Đoković.

Nema veze što je korupcija duboko ukorenjena u sve pore društva, nema veze što su cene svega porasle 300% u poslednjih nekoliko godina, nema veze što imamo stotine hiljada siromašnih, a još toliko živi na ivici siromaštva, što je kriminal u procvatu i što se kriminalci puštaju na slobodu, nema veze ni što nema posla i što nema nade. Ništa od toga nije važno, ali je važno da je Novak Đoković primer za mlade ljude i važno je da je Novak Đoković toliko učinio za našu zemlju da bismo trebali da ljubimo zemlju po kojoj on ide. Ne prolazi kod mene.

Kada ćeš ti, Tadiću, da učiniš nešto za ovu zemlju i rešiš je bede u kojoj se nalazi?

I svim mladim ljudima željnim pristojnog života: “Ugledajte se na Novaka, on je učinio više za ovu zemlju nego što ćete vi ikada.” *sarcasm off

Monday, July 4th, 2011 Tekstovi