Novosadska foto šetnja

Puno je vremena prošlo otkako sam poslednji put fotografisao, otkako sam poslednji put uopšte išao u neku šetnju sa namerom da fotografišem. Prestao sam to da činim onda kada sam počeo da brinem o drugim stvarima poput vojske, zaposlenja… Nisam toliko često ni išao negde, sve se svelo na dva grada, Sremsku Mitrovicu i Novi Sad. Većina fotografa kaže da uvek ima nešto da se fotografiše, bez obzira gde se nalaziš i koliko si puta fotografisao. I nije da nisu u pravu. Fotografije ne moraju da se sastoje samo od spoljašnjosti, već sa malo mašte i kreativnosti, može se svašta smisliti.

Oduvek sam voleo da fotografišem napolju. Nekako, imao sam osećaj da imam više prostora za dobre fotografije, a nemam neku posebnu opremu za studijsku fotografiju ili makro fotografiju. Još uvek mi se nije ispunila želja da se opremim nečim malo boljim. Ipak, jedni stari poznanici sa kojima sam išao u foto šetnju po Beogradu su me naučili da za dobru fotografiju nije potrebna dobar oprema, već dobra mašta. Bolja oprema je tu samo da pomogne da se nešto tehnički bolje izvede, ali ako nemate kreativnosti, neće vam pomoći ni najskuplji fotoaparat na svetu.

Ok, sad već brbljam bezveze.

Pred vama su moje prve fotografije posle dugo vremena koje se ne svode na “slikaj ekipu u Novogodišnjoj noći dok preleću jedni preko drugih u želji da ispadnu što veći idioti” . U ovoj galeriji fotografija su i tri HDR fotografije grada slikanog sa Petrovaradinske tvrđave. Pre te tri fotografije, u životu sam samo jednom načinio HDR fotografiju i to sa terase, čisto kao eksperiment, pa se za ove tri može reći da su prvenac. Na sve to, dodaću samo i podatak da sam sa mojim fotoaparatom prešao cifru od 10.000 snimljenih fotografija. Za vas profesionalce to možda nije mnogo, ali za jednog amatera poput mene, svakako jeste. Ako imate neke zamerke, kritike, molim vas, budite nežni, dugo nisam fotografisao. Takođe, ne odbijam savete, a posebno ne odbijam komplimente. Nadam se da ćete uživati u ovim fotografijama ;-).