Moraš biti univerzalan i “IN”

 

 

Čini mi se da ovde kod nas prosto nemaš izbora. Čak iako ne želiš, moraš biti “IN”. Ili da eventualno pretražiš sva moguća i nemoguća mesta za onim što želiš. U velikim gradovima još možda i pronađeš ono što želiš od obuće, odeće, imaćeš sreće ako si standardne veličine, pa možda i broj nađeš. U manjim mestima mogu samo da zamislim kakva je “suša”.

Ovog leta je primetno u većini prodavnica da nemate uopšte neki poseban izbor papuča. Sad su japanke u modi. Brda i brda japanki, ali ako hoćete obične papuče, morate prihvatiti ono što vam se nudi. Ako ima broja, naravno.

I to je samo jedan od primera. U poslednje dve, tri godine, viđam sve manje i manje normalnih dubokih patika, kosarkaskih, ne mislim na one fenserske Nike patike sa drečavim bojama. I svake godine uspem da pronađem jedan jedini par koji išta valja, a da bih i to pronašao, moram da se pomučim. Onu glupost od Nike Air Max patika ne želim ni da pogledam, a k’o za inat, njih ima najviše. Naravno, uz “pristojne” cene.

Jedan od problema je i to što često, ako tražiš nešto što nije u trendu, gledaju te belo, kao da si pao sa Marsa. Pa to više nije “IN”, nisi u trendu! Strašno! Prodavačice koje te odmeravaju od glave do pete, da vide da li si dostojan da ti uopšte kažu “Dobar dan” kad uđeš u prodavnicu. Jedva stigneš da kažeš šta ti zanima, a one ti već jednim britkim, brzim “NEMAMO TO” ubijaju želju da uopšte ostaneš dalje u toj prodavnici. Izgleda da “mušterija je uvek u pravu” ne važi kod nas.

Sam vrh ledenog brega mi je kada u nekom trenutku zatražiš manji ili veći broj, a oni ti kažu “to je univerzalna veličina”. Odlično! Znači da ćemo istu stvar moći da nosimo moja devojka od 50 kilograma koja je niža od mene za glavu, i ja od 120 kilograma! Kakva je to, bre, glupost? Je l’ ti ljudi uopšte znaju šta “univerzalno” znači?! Gađaju se brojevima, kao bombonama, koji su sve, samo ne jedinica veličine za odeću. Prema brojevima u većini radnji, ja treba da nosim XXXXXXXL. Priznajem, ima me, ali nisam toliki da me je potrebno kotrljati po ulici, a takav osećaj imam kad uđem u neku prodavnicu za anoreksične.

Ni brojevi za obuću nisu sjajni. Devojka je u roku od dve godine došla sa 36, na 34 otprilike, pa joj je jednom prilikom čak i to bilo veliko, uz obaveznu opasku “nema manje od toga”. Je l’ to znači da joj se noga smanjila?

Suština je da, kako god da okreneš, ako nisi “standardan” (možda bolje reći “univerzalan”), i ako tražiš nešto što eventualno nije “IN” prema nekim našim shvatanjima, teško da ćeš to pronaći. Dok se to ne promeni, mi NEstandardni ćemo se snalaziti kako umemo.

Tags: in, moda, trend