Abortus – edukacijom do prevencije

 

540103966

 

Pre nekog vremena, uveče, povela se diskusija o tome da li je i koliko abortus moralni postupak, da li bi ga trebalo zabraniti i šta bi trebalo učiniti da se isti smanje na minimum. Diskusiju je pokrenula osoba sa tvitera statusom koji je osudio žene koje izvrše abortus želeći im najgoru i najsporiju smrt. Da li je zaista sve tako jednostavno i jesu li osobe koje su bile u toj poziciji zaslužile da im se poželi nešto tako?

Gde je u svemu tome moral?

Živimo u izopačenim vremenima i moral se retko provlači kroz pore društva, i kao pojava i kao reč. Dosta često može da bude i prilično rastegljiv pojam, a mora se uzeti u obzir i sa koje strane se posmatra. Ne treba biti toliko nagao pa automatski suditi o osobama koje se odluče na takav potez, jer mi ne možemo ni da znamo zašto je nečija odluka takva. Trpajući sve u isti koš, možemo naškoditi ljudima koji ne spadaju u grupu osoba koje su se na taj potez odlučile isključivo zbog sopstvene nemarnosti i želje da istu sakriju. Pa čak i u takvim situacijama, nemamo pravo da sudimo takvim osobama, jer nismo na njihovom mestu. Da li to znači da treba otvoreno da pozdravimo to? Naravno da ne. Najlakše je podržavati krajnosti, a izuzetno teško zadržati realan stav. Da li je to moralno? I jeste i nije. Znam da se mnogi neće složiti sa mnom.

Šta treba uzeti u obzir?

Tužna činjenica jeste da je ta pojava poprilično raširena i da se najčešće koristi kao pogrešno “sredstvo kontracepcije”. Ipak, postoje i razni drugi slučajevi koji ne uključuju nepažnju, poput silovanja, bolesti fetusa, bolesti majke, bede i nemaštine,… Da se, uslovno rečeno majkama, zabrani pravo da odlučuju o tome da li će izneti trudnoću i doneti na svet nedužno i ultimativno krhko biće, da li bi ono bilo voljeno, paženo, da li bi imalo normalan život kakav se obećava svakome ko se rodi? Ko to može da obeća? Ako bi se neko rodio i startovao svoje odrastanje na loš način u lošoj okolini, postavlja se pitanje koliko bi takva osoba bila srećna i zadovoljna svojim životom. Nekad ljudi nisu u mogućnosti ni sebi da priušte najosnovnije, pa nije pogrešno misliti da ne bi bili u mogućnosti da pruže išta bolji život i svom potomku. Usvajanje je u Srbiji još uvek suviše komplikovana i dugačka procedura, kao što je, uostalom, i sve ostalo u Srbiji komplikovano. Ja sam, ipak, više na strani usvajanja nego na strani abortusa, ali ne mislim da ga treba zabraniti.

Prava osoba koja se odluče na abortus.

Da, i te osobe imaju prava, pa uz sve to i pravo da se odluče na abortus. Fetus je deo organizma, deo tela, sve do trenutka kada se rodi i kada se odvoji od majke. Ako ćemo o pravima, moramo uzimati u obzir prava svih u celoj priči. U slučajevima kada bismo fetusu dali sva prava, ugroziće se i osnovna prava žena. Fetus nije oformljena ličnost i postavlja se pitanje koliko je samosvestan i sposoban za mišljenje. Pravo se ne stiče, već o tom pravu odlučuju druge osobe. Pa po čemu je pravo objektivno određeno? Zašto isto pravo nemaju svi i sve na ovoj planeti onda? Ako i biljkama i životinjama ne damo isto pravo koje sebi pružamo, onda nemamo pravo ni da odlučujemo da li neko sme ili ne sme sa svojim organizmom i nečim što je sam stvorio učini što želi sve do trenutka dok ono što je stvoreno ne postane svesno.

Koje negativne posledice sa sobom nosi zabrana abortusa?

Pa, prvo i pre svega nosi to što će se pojaviti osobe koje će nelegalno vršiti abortuse koji za posledicu imaju to da se rade u nesterilnim sredinama, sa neodgovarajućim alatima i najverovatnije će ih vršiti osobe koje su nekvalifikovane za tako nešto. Sa takvim uslovima, šansa da se organizam trajno ošteti su velike, a rizik od smrti još veći. Tražiće se razni načini da se neželjeni fetus odstrani. Osobe koje nisu pričale o tome pre zabrane, tek nakon zabrane neće pričati o tome, a savete će im davati nestručni ljudi. Osobe koje izdrže do kraja trudnoće će decu odbaciti, ostaviti i zapostaviti.

Šta učiniti da do toga ne dođe?

Pre svega edukacijom, komunikacijom i podrškom. Instistiranjem na merama zaštite. Objasniti zašto je to važno i šta bi sa sobom donela neželjena trudnoća ako do nje dođe. Roditelji treba da pričaju sa svojom decom, osobe sa svojim partnerima, škole sa đacima. Organizovanjem tribina i dizanjem svesti još više nego što se to sada radi. Na prvom mestu naglasiti da abortus sa sobom nosi kako mogućnost fizičkog oštećenja organizma i nemogućnost dalje trudnoće, tako i osećaj krivice i psihičkog bola kod osobe kojoj je abortus izvršen što nadalje dovodi do psihičkih poremećaja.

Za zaštitu su potrebna oba partnera.

Zaštita nije pitanje samo jednog partnera, već oba partnera. Prebacivanje odgovornosti sa jednog na drugog partnera može dovesti do neviđenih okolnosti, a posledice koje nastanu posle nije moguće otkloniti bez dodatnih problema. U zavisnosti od toga šta partneri međusobno žele, na raspolaganju je veliki broj mogućih kontracepcijskih sredstava počev od najjednostavnijih do najkompleksnijih. Prva i osnovna zaštita su svakako prezervativi koje danas možete kupiti zaista bilo gde. Ima ih i skupljih i jeftinijih, ali će vas svakako koštati mnogo manje nego abortus, neželjeno dete, i zdravstvena i psihička oštećenja koja idu uz sve to. Tu su i kontraceptivne pilule, pilule za dan posle, dijafragma, spirala,… Samo kratka napomena za pilule za dan posle, one nisu osmišljene da budu redovna kontracepcija, već pre kao urgentni metod ako se u žaru trenutka nije koristila nijedna od metoda kontracepcije ili je ista zatajila.

 

Abortus i sve priče koje kruže oko njega su jedan veliki skup etičkih, moralnih, pravnih pitanja, kao i mišljenja koja su u velikoj meri podeljena i često subjektivna. Za sada, izbor i dalje pada na osobe koje se susreću sa time i moje mišljenje je da im taj izbor i pravo ne treba oduzimati, jer posledice ukidanja mogu biti nesagledive, ako ne i veće od onih koje nose posledice koje se pojavljuju sa dozvolom abortusa.

 

U procesu pisanja teksta, naišao sam na još jedan tekst koji je na mnogo stručniji i opširniji način opisao abortus kao pojavu i molim sve koji pročitaju moj tekst, da pročitaju i tekst na sledećem linku: http://filozofskitekstovi.wordpress.com/2011/10/29/abortus/

Tags: , , , ,

Thursday, November 17th, 2011 Tekstovi
  • Sasabca

    Fenomenalno! Oduševljen sam.
    Kao prvu rečenicu komentara sam želeo napisati kako smo diskutovali jedne večeri o tome, dok sam otvarao takst. Kako se otvorio video sam upravo tu rečenicu.
    Cenim šta si napisao. Uzeo si u sagledavanje sve opcije, nisi držao samo jednu stranu. Naveo si i zdravstvene i moralne i socijalne implikacije na ovaj problem društva.
    Jednom rečju BRAVO. Na taj način se gleda na problem društva.

    • Hvala puno na veoma pozitivnom komentaru. Drago mi je da je tekst po tebi kvalitetan i vredan citanja, a sama tema o kojoj sam pisao je poprilicno teska. Zato mi je i trebalo dugo vremena da ga napisem, pa cak i sad mislim da sam mogao mnogo opsirnije i mnogo strucnije da ga napisem.

      U svakom slucaju, hvala ti puno!

  • jovan grbovic

    Odlican text, ja nesto slicno imam na umu…
    A sve me je asociralo na jedan rumunski film, zlatna palma u Kanu pre neku godinu, koji se bavi bas ovom tematikom, u zemlji gde je 23 godine abortus bio zabranjen. Pa onda malo po netu i naleteh na podatak: “…Došlo je i do porasta obolevanja i smrtnosti majki tako da se procenjuje da je abortus u neodgovarajućim uslovima bio uzrok za više od 80 odsto registrovanih materinskih smrtnosti, kao i za sterilitet oko milion Rumunki.” Evo i link na IMDBu za film http://www.imdb.com/title/tt1032846/ i preporuka za gledanje.

    • I pretpostavio sam da bi se doslo do takvih crnih rezultata ako bi se abortusi zabranili. Hvala ti za link, gledacu da skinem film i da ga odgledam, definitivno me zanima ta tema :-) .

      Hvala za komentar :-) .

  • Em Grbo

    Stvarno se slazemo da po pitanju abortusa jedan mora biti i za i protiv. Najlakse je odabrati krajnju stranu, a svi uporno negiraju sve ostale nijanse = dok su upravo te nijanse najbitnije u ovom pitanju!
    Ali po jednom pitanju imam crtst stav – abortus nije sredstvo kontracepcije. I mislim d a je to najbitnija lekcija koju treba preneti. Neko ce abortusom “resiti” nezeljenu/neplaniranu trudnocu i sutra mozda bas zbog toga nece moci da ima decu ili ce imati zdravstvenih problema.

    • Apsolutno se slazem sa tobom da abortus nije i ne sme da bude sredstvo kontracepcije upravo zbog svih losih stvari koje donosi kako fizickim zdravlju organizma, tako i psihickom.

  • Naiđoh na tvoj blog i među tekstovima koji su me i nasmejali i zamislili, naiđoh i na ovaj, pa evo da dam komentar sa ženske strane, možda nekom nekad bude od koristi.
    Prvo, moram ti reći da me je veoma obradovalo što se muškarac interesuje za život deteta, i nije u fazonu “boli me uvo, to je i tako njena stvar” (ovo nije sa ženske strane, više je sa ljudske :) ).
    Slažem se da ne treba ukinuti mogućnost abortusa, ali samo zato što bi on i dalje postojao, ali bi bio nelegalan. Time se ne dobija ništa, a nanosi se šteta. Treba raditi na tome da do abortusa ne dolazi, ma koliko legalni bili. Kada ne bi bilo žena koje odlaze na abortus, ne bi bilo ni abortusa.
    Htedoh da skrenem pažnju na ovo: “Ipak, postoje i razni drugi slučajevi koji ne uključuju nepažnju, poput silovanja, bolesti fetusa, bolesti majke, bede i nemaštine”. Čitala sam o nekim istraživanjima koja su vršena u SAD (jer oni realno imaju para da se bave istraživanjima) da žene koje su silovane, pa odu na abortus, traume koje ostanu od abortusa su nekoliko puta jače nego od silovanja. Čak su se neke žene oporavile od silovanja, ali od abortusa nisu nikad. Što se tiče bolesti fetusa – hm, to zvuči opravdano. Ali, da li je? Poznajem ženu čiji je sin bio zdrav godinama, ali je počeo da dobija epi-napade. Od tih epi-napada je toliko postao loše, da sada ne može da jede sam, da hoda, ne može da priča… Znam za slučaj gde je trudnoća prošla u savršenom redu, ali da su trudnicu ostavili na stolu i da je dete počelo da se guši i bilo mrtvo. Reanimirali su ga i sada je živ, ali 100% mentalna retardiranost. Sada ima 23 godine i veliki je izvor radosti za njegovu majku i celu porodicu. Da li ga je trebalo ubiti zato što se zna da nikad neće biti zdrav? Oni koji zagovaraju abortus bi rekli da treba samo da se znalo nekoliko minuta pre rođenja kakav će biti.
    Žena ne treba da ima pravo da kaže: “To je moje telo, ja imam pravo da radim šta hoću sa njim”, jer nije tako. Iako zaista beba raste u ženinom telu, beba nije samo njena, već je bebin genetički materijal pola-pola. Tako da, koliko je beba ženina, toliko je i muškarčeva. Zato svi treba da budu uključeni u ovu priču.
    Mnoge žene koje su abortirale su govorile da mesecima posle abortusa plaču, broje koliko bi tada beba imala sedmica, godinama se sećaju dana i datuma abortusa… Žene koje su abortirale ne treba osuđivati jer su mnoge od njih ni otišle na abortus iz straha ili neznanja. Ali, zato treba raditi na tome da se abortus spreči.
    Ono što prmećujem kod mnogih koji pričaju o edukaciji o abortusu jeste da niko (osim u tekstu koji si naveo kao link) ne govori o apstinenciji kao mogućnosti sprečavanja neželjene trudnoće. Ako već govorimo o edukaciji, treba i to navesti kao mogućnost, pa ko može-može.
    Češljajući mesecima po netu o abortusu, primetila sam da se abortusu prilazi sa stereotipima – ili je neko za ili protiv, pa neće čak ni da sasluša argumente druge strane, da zastane, razmisli… Jok! Argumenti se odbacuju u startu. I svi misle da znaju najbolje. Naš narod, šta ćeš.
    Odužih ja, ali nadam se da će nekome biti korisno. :)

    • Jelena, prvo i pre svega, hvala ti na komentaru i na vremenu koje si uložila u njega.

      Dalje, tema je veoma pipava i moram reći da je nisam dovoljno obradio koliko sam nameravao u početku, ali sam pokušao da barem koliko-toliko obuhvatim sve vezano za abortus. Za ono što nisam uspeo da obuhvatim iz nekog svog ugla, ostavio sam link do mnogo ozbiljnijeg teksta koji mi se svideo upravo iz razloga što je na mnogo profesionalniji način objasnio sve okolnosti samog abortusa.

      Takođe, abortus nije i ne sme da bude rešenje problema, ali nije nešto što bi trebalo ukinuti. Zato edukacija i preventiva mora da bude na prvom mestu.

      Nažalost, ne podnose svi te situacije isto. Iako bi možda nekoj većini odgovaralo jedno “rešenje”, ipak postoji i onda druga grupacija koja, ma koliko mala, mora da ima izbor. Tako, nekome je čak i mentalno zaostalo dete sreća u životu, i to je predivno. Nekome, pak, nije, ma koliko to nehumano zvučalo.

      Mislim da ono što ja želim da istaknem je da je abortus nešto što ne može da se posmatra kao binarni sistem, odnosno kao 0 ili kao 1. Smatram da između te nule i jedinice ima i mnogo cifara decimale koje treba uzeti u obzir. Eto, toliko.

      Još jednom, hvala na komentaru :-) .

The video cannot be shown at the moment. Please try again later.