“Je*em ti mater u pi*ku” iliti “Kako se izražavamo?”

 

 

Psovka koja se nalazi u naslovu posta je nešto što se može često čuti na ulicama gradova. Nažalost, psovanje je postalo toliko rašireno da se više ne obraća pažnja na to koliko to utiče na naše stavove, opštu kulturu i ophođenje prema drugima. U određenim situacijama, čak se i smatra poželjnim, posebno ako želite da se iskažete i dokažete kao “faca”. “Sad ću da ti je*em mamu.“

Naravno da ovakva praksa uopšte nije dobra. Psovke, ukoliko se koriste prekomerno, mogu ukazivati samo na nedostatak obrazovanja, vaspitanja i to time što je rečnik neke osobe drastično “tanak”. Retki su ljudi koji čitaju knjige, retke su čak i dobre knjige. Sve više je nepismenih koji se čak pojavljuju i na internetu. Ne umeju lepo da se izražavaju, ali umeju da psuju preko fejsbuka, youtube-a i raznih foruma, sa već standardnom nepismenošću.  Psovke imaju veliki udeo u uništavanju pismenosti i elokventnosti naroda. Kada se na nekoga naljutimo ili nemamo šta da uzvratimo, a da je pametno, dovoljno je da kažemo neku psovku i obavili smo svoj posao. Na stranu to što zapravo ništa nismo rekli, ali smo, eto, pokazali svoje nezadovoljstvo prema nekome ili nečemu. Da li je to što smo “isprdeli” iz svojih usta zaista imalo smisla, nije važno.

Nisam pobornik nadobudnosti. Ne smatram da je tragično ako se tu i tamo provuče neka psovka. Niko nije imun na to, a mislim da i oni najostrašćeniji za očuvanje jezika, pismenosti i elokventnosti, s vremena na vreme preko svog jezika prevuku po koju psovku. Ipak, preterivanje samo utiče na apsolutno smanjenje kulture celog naroda time što se vrlo lako prenosi, a prenosnici su, vrlo često, deca. Deca su kao sunđer, upijaju sve. Ako im dopustite da upiju i ono što ne valja, onda ćete teško ili gotovo nikako uspeti da iz njih izvučete nešto što bi, generalno, trebalo da se smatra kao negativna stvar i pojava. Deca će odrasti, nastaviće da koriste psovke i smatraće da, dokle god nekome ili nečemu opsuju, neće morati da se koriste bilo kojim drugim rečima i stilovima. Kao primer, mogu navesti reakciju jednog desetogodišnjeg dečaka na evidentnu grešku vozača JGSP autobusa, a koja je glasila ovako: “Je*em ti mater u pi*ku, moron*ino de*ilna!” Iskreno, štrecnuo sam se u trenutku, razmišljajući, šta je u tako mladom detetu izazvalo toliko negativno osećanje da je jedini način da ga iskaže bio korišćenjem psovki. I, mada vozač jeste napravio grešku koju sam i ja osetio na sebi, mislim da nije zaslužio da mu se iko obrati na takav način, a posebno ne dete. Gde je to dete naučilo taj način izražavanja? Ko su mu roditelji? Da li je dete to naučilo od njih ili od svojih drugara? Još jedan primer sam imao za vreme vožnje gradskim autobusom, nekoliko drugarica, na prelazu iz osnovne u srednju školu otprilike, šale se tako što jedna drugoj govore “Nemoj da si pi*ka” i “Je*em ti ja mamu, idiotkinjo” uz obavezno “Hahaha“. Još je ružnije to što su u pitanju mlade devojke kojima to nikako ne priliči. Jedna veoma, veoma ružna pojava.

Pojam kulture se umnogome izgubio u našem narodu. Vrlo često, osobe koje i žele i koje, pre svega, iskreno vole nešto što je uistinu kulturno, poput klasične muzike, budu ismevani. Sećam se situacije iz srednje škole kada sam, u nedostatku izvora, upitao profesoricu muzičkog ima li CD-ova klasične muzike koje bih mogao da pozajmim i prebacim sebi na računar. Devojka iz razreda je reagovala na to tako što je rekla “Hajde, nemoj da se*eš, ti se to samo uvlačiš profesorici“, a na moje uveravanje da apsolutno nemam želju za tako nečim, rečeno mi je da “nisam normalan“. Bojim se da nikad nisam shvatio čemu toliki animozitet prema negovanju kulture i lepote, što svakako opisuje klasičnu muziku. Sa takvim stavovima, psovke su pronašle svoju pukotinu za ulazak na velika vrata u vokabularu mnogih ljudi koji, koristeći psovke, umanjuju nivo svoje ozbiljnosti, pokazuju nekulturu, neobrazovanje i nevaspitanje. Time kvare svoj ugled i ugled ljudi koji su ih odgajili. To je, doduše, nešto o čemu ljudi ne razmišljaju.

Neću slagati. Mnogo puta sam upadao u paukovu mrežu psovki, često u trenucima totalnog besa i nemoći da promenim nešto, a kao način pražnjenja. No, to sve me ne opravdava i iskreno se trudim da svoje ponašanje i svoj rečnik oslobodim psovki koje o meni mogu stvoriti samo negativno iskustvo. Radom na sebi i smanjenjem napetosti, smanjiću i udeo ružnih reči u svom izražavanju. Čitanjem knjiga, pisanjem i stalnim učenjem kako sopstvenog jezika, tako i drugih, stranih jezika.

Ne smemo se prepustiti kompletnoj nekulturi i divljaštvu. Psovke, iako nekad zabavne i izrečene totalno bezazleno, ne smemo uzimati zdravo za gotovo, jer je toliko lepih izraza, toliko lepih reči, metafora, sinonima…

Svakako da u današnje vreme možemo videti mnogo psovanja, mnogo ružnih stvari na TV-u u serijama, filmovima, video igrama, ali najveći procenat ružnog izražavanja ne mora automatski doći iz tih izvora, već iz stroge okoline. Kada bismo se svi potrudili da smanjimo nivo ružnih reči na minimum, život bi nam bio mnogo lepši, mnogo kulturniji. Nažalost, bojim se da to nije nešto što ćemo doživeti u skorijoj budućnosti. Sa porastom neobrazovanosti, raste i nekultura. Ljudi se ne interesuju dovoljno za lepo, mnogi su odrastali samo u ružnom. Roditelji ne obraćaju pažnju na svoju decu izmoreni stalnim poslom da bi stavili hranu na sto. Neodgovornost i nezainteresovanost samo podstiču stvaranje lošeg rečnika.

Najbolji primer za veliku rasprostranjenost psovki je muzika. Ranije je bilo nezamislivo da se ružne reči pojavljuju u pesmama, pa čak i u filmovima. Danas toga ima napretek. Mnoge, usudiću se da kažem nekvalitetne pesme, obiluju upravo psovkama. Bilo to na srpskom ili nekom drugom jeziku, nevažno je, suština je ista – kad nemaš šta da kažeš – opsuj.

Gledajte omiljene serije i filmove koje sadrže psovke. Slušajte omiljenu muziku. Ne morate biti uštogljeni. Našalite se sa vašim prijateljima i povremenom psovkom. To ne predstavlja problem. Ipak, ne dozvolite da se to pretvori u naviku i normalnu komunikaciju. Izvičite se u svoja četiri zida, a kada izađete u javnost, budite pristojni i prijatni. Videćete, lepše ćete se osećati.

Tags: elokventnost, izražavanje, kultura, obrazovanje, psovke, rečnik, ružne reči, vaspitanje, vokabular