Vandalizam – sve se vraća, sve se plaća

 

bus1

Fotografija unutrašnjosti novog autobusa novosadskog JGSP

Ne umemo da čuvamo svoje. Ne umemo da čuvamo tuđe. Na više primera je dokazano da lepe, korisne i kvalitetne stvari nisu za nas. Kod nas preovladava divljaštvo, prljavština, smeće, nekultura. Žao mi je što moram ovako da pišem, ali gde god se okrenuo, samo me dodatno uveravaju u to. Uništava se tuđe, plaćeno nečijim novcima, a pitam se kako bi se neko osećao da ti koji to uništavaju dožive isto na svojim stvarima. Je l’ im ni to ne bi smetalo?

Pre nekog vremena, Novi Sad se ponovio gradskim autobusima. Neću se baviti samom temom nabavkom autobusa, već onime što dolazi posle, kada su se, ruku na srce, lepi autobusi, našli u saobraćaju, među “ljudima”. Zapitao sam se koliko će vremena proći pre nego što autobusi postanu nečija kanta za smeće, nečija tabla za crtanje… Nadao sam se da grešim. Bezuspešno. Nije dugo prošlo otkako su autobusi kojima još ni onaj miris novog nije isčezao, već su sedišta bila išarana, semenke na sve strane, nalepnice izlepljene po staklima. Kakvo zadovoljstvo nekome predstavlja da na taj način uništi nešto i pretvori ga u nešto što je ružno, zapušteno, nikad mi neće biti jasno.

Neko je sve to morao da plati, nabavku novih autobusa, a zatim čišćenje istih od nagomilanog đubreta i išaranih sedišta. Ne ulazim u to ko je i na koji način platio, ali na kraju se sve to izvuče iz novčanika ljudi koji plaćaju poreze i takse gradu i državi. Između ostalog to plaćaju i oni koji su vandalizam napravili ili u krajnjem slučaju, njihovi roditelji. Zanimljivo bi bilo pratiti reakciju istih tih persona kada bi se neko ophodio prema njihovim stvarima na taj način. Da neko dođe i da im izlepi kuću nalepnicama i išara grafitima, da im se baci smeće u dvorište, da im izgrebe kola i polomi mobilni telefon, a zatim im uredno uzme pare da se sve to vrati u prethodno stanje. Možda bi im tada došlo iz dupeta u glavu, mada više ne gajim lažne nade da će iko početi da razmišlja normalno i kulturno.

Do čega smo došli, dovoljno je pogledati napolje. Ulice su izlepljene izbornim plakatima, ljudi bacaju smeće po ulici, sa prozora se izbacuje smeće u kesama nekome pod prozor/terasu, vrši se nužda i mala i velika po hodnicima i uglovima zgrada. Ja sam, izlazeći ujutro na putu prema poslu naleteo u hodniku zgrade na jedno veliko, smrdljivo, ljudsko go*no. O detaljima ne bih, previše je neukusno.

Kada u ovoj zemlji počnu da se primenjuju zakoni i kada se bude više obraćalo na ponašanje pojedinaca i/ili grupa ljudi koji se ponašaju na načine koji se smatraju svačim, samo ne kulturnim, možda ćemo i početi da ličimo na normalnu državu. Đubre treba čistiti od najnižeg nivoa, a to znači da privatna i javna imovina mora da se čuva i čisti, ne sme se dozvoliti vandalizam i kada bi se kaznio društveno korisnim radom, sa novčanom kaznom, svako ko prekrši to, pa se natera da čisti svoje brlje, došlo bi se do trenutka kada bi došlo i do promene ponašanja.

U Srbiji, sumnjam da ćemo to ikad videti, nažalost.

Tags: , , , , , , ,

Monday, March 26th, 2012 Tekstovi
  • Šišanje,pred kraj filma -To su naša deca.
    Izjava pp. FKCZV-To su naša deca.
    Dok se ne kažnjava ,biće uništavanja.

    • U potpunosti se slažem. Nažalost, niko neće da prihvati da mu je dete besposleni vandal. Svi se pravdaju kako su to samo deca, kako su ona dobra, kako ona nikad ne bi tako nešto uradila. Sve dokle god postoji prećutno odobravanje i odbijanje da se poveruje u tako nešto, neće nam biti bolje.

      Hvala na komentaru.

  • jovan grbovic

    Možemo mi ovako da pišemo do mile volje, materijala ima na pretek. Ali nažalost mislim da si u pravu kada je u pitanju poslednja rečenica. Oni koji ove stvari rade su toliko plitki da ne postoji način da im se objasni da udaraju na svoj džep. Znam da sve ide iz kuće, naravno, ali ja prosto ne mogu da zamislim šta je radio i kako se ponašao roditelj koji je svojim primerom doveo dete do ovog stadijuma. Ovo su definitivno uradila neka deca, a šta će tek sutra da rade bolje i da ne pomišljamo.
    Nego mi da pišemo i dalje, pa možda nekad negde i zatalasa!
    Odličan tekst!

    • Hvala na komplimentu.

      Definitivno treba pisati, kad vec nista drugo ne mozemo da uradimo, a ono barem da se ispraznimo na ovaj nacin, ko zna da li ce i kada to nekad pomoci, ali odmoci nece.

      Nazalost, situacija je takva kakva jeste, a roditelji su podosta krivi, kao i sama drzava.

      O tome kakvi ce biti kad odrastu… necemo.

    • Slažem se sa vama. Stvar je u tome što, i kad bi stoki koja to radi rekao da se popravljanje/čišćenje gluposti koje sami prave plaća njihovim parama, odgovor bi bio tipa: “Pa onda imam pravo i da uništavam, moje je”.
      Tako nekako bi glasio odgovor, već sam ga jednom čula.

      • Istina, tako razmisljaju ti idioti, medjutim, problem je sto to nisu samo njihove pare, vec se to placa iz svacijeg dzepa. Dolazimo do zakljucka da, ma koliko to bilo njihovo, to je i tudje.

        Ne znam da li je pametno njih nazivati stokom, ipak moramo prihvatiti da je to za pravu stoku (krave, koze itd.) uvreda.

        Tuzne cinjenice.

        Hvala na komentaru :) .

  • Iva

    Ti si naleteo na govno, ja sam naletela na upišani autobus…više me ništa, ali ništa ne može iznenaditi. Mora da smo svinje. :(

    I dalje se dvoumim da li ovde treba lupiti Like ili Dislike. Tekst je sjajan, ali to što čovek sazna pročitavši ga je odvratno.

    • Naravno, upišano, usrano… čak i životinje imaju nekog ponosa, pa pokušaju da zakopaju svoje izlučevine, ovi “naši” ni to ne rade.

      Shvatam sa obe strane i “like” i “dislike”.

      Hvala na komentaru :) .

  • Em Grbo

    Deca rastu u nervozim porodicama, nema dovoljno sredstava, stalno se nečega odriču, uvek nešto fali (čak i kada ne fali), a onda se kroz celo njihovo detinjstvo provlači rečenica od roditelja da “treba uzimati od bogatijih, jer oni ionako imaju”.. Naravno, priča se nastavlja time da onaj ko ima, verovatno se nakrao i tako dalje, mada su i ta ubeđenja da neko “ima” uglavnom pogrešna.
    Summa summarum je da sve potiče od porodice i kuće. Svaki taj vandal koji uništava javnu i tuđu (i svoju) imovinu, raste u ubeđenju da je baš on najpravedniji i najpošteniji, pa da samim tim tako i treba da radi.
    Omladina je toliko zadojena nekom mržnjom i nekim neopravdanim besom, da me sutrašnjica zaista plaši. A sve zbog tih roditelja koji viču “to su samo deca, samo deca”, kao što ti već reče..

    Već sam odužila, ali moram da navedem jednu priču kao primer – kad sam bila klinka, jedan moj vršnjak je nagovarao drugu decu da se uveče šetkaju po parkinzima po naselju i lome antene, retrovizore i slično… “Najbolji” njegov komentar je bio “ali da lomimo samo ona skupa kola, jer oni imaju kintu, pa će to lako da poprave, nećemo da lomimo nekim siromasima”. Skupa kola, po njegovim merilima, su bila sva ona koja nisu marke “zastava”. E pa taj dečko (to je sad suština priče), je zavrišo neke škole tipa “unutrašnja bezbednost” i slično, pa sada radi kao jedan od inspektora beogradske policije ili tako nešto… Kapiraš?

    • Pre svega, izvini sto tek sad odgovaram na ovaj tvoj komentar. Ne bih voleo da se stekne utisak da mi nije stalo do necijeg komentara :) .

      Sto se samog komentara tice, u potpunosti se slazem sa tobom. Nazalost, jasno je to meni kao dan. Umesto da se ta deca bave necim sto ce tu njihovu energiju pretvarati u nesto kreativno, koristi se za unistavanje.

      Bojim se da se toga, barem u ovoj situaciji, necemo otarasiti.

      Hvala na komentaru!

  • Em Grbo
    • I hvala za ovaj tekst, sjajan je!

The video cannot be shown at the moment. Please try again later.