“Crna” (ne)radna knjižica

 

radnaknjizica

Fotografija preuzeta sa sajta papirnisvet.com

U Srbiji se često mešaju pojmovi volontiranja, pripravničkog rada, probnog rada i rada na određeno ili neodređeno vreme. Krivci za to su ne samo poslodavci već i država koja se drži po strani i nema odgovarajuće mere zaštite kojima bi se praksi zloupotrebe stalo na put. Građani ne znaju koja su im prava ili se plaše da ih iskoriste, a na taj način poslodavci mogu da rade van zakona bez ikakve odgovornosti i straha da će ih neko prijaviti.

Iako su te oblasti uređene Zakonom o radu i Zakonom o volontiranju, nije neuobičajeno da se odredbe tih zakona ne poštuju. Razlozi zbog kojih u velikom broju slučajeva to ponašanje poslodavaca nije sankcionisano mogu biti korupcija, nesposobnost ili ravnodušnost državnih institucija koje bi trebale da sprovode odredbe zakona. Kako to u Srbiji najčešće biva, odgovornost se prebacuje sa jedne na drugu instituciju. Umesto da međusobno sarađuju u cilju poboljšavanja uslova rada, uglavnom se institucije proglašavaju nenadležnim za bilo kakvo dalje delanje i na tome se obično i završi.

I dok država uspešno izbegava sopstvenu odgovornost u celom slučaju, rad na crno cveta. To dovodi i do širenja sive ekonomije zbog koje manje para odlazi u budžet koji je bitan za normalno funkcionisanje jedne zemlje, dok je najgore od svega činjenica da se ljudi eksploatišu, a zauzvrat dobijaju mrvice. Rešenje nije sedeti mirno i poslušno govoriti “Ćuti, dobro je.”

A da vidimo šta kažu zakoni.

Prema članu 30 Zakona o radu, radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Članovima 31 i 32 se utvrđuje koje vrste ugovora o radu postoje i kako se sklapaju.

Član 31.
(1) Ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme.
(2) Ugovor o radu u kome nije utvrđeno vreme na koje se zaključuje smatra se ugovorom o radu na neodređeno vreme.

Član 32.
(1) Ugovor o radu zaključuje se pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku.
(2) Ako poslodavac sa zaposlenim ne zaključi ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog člana, smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad.

U članu 35 stoji da je poslodavac dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Prijava je bitna, jer bez te prijave se ne ostvaruje staž, pa se shodno tome ne može ni ostvariti pravo na penziju jednog dana. Nemate ni zdravstveno osiguranje, pa ste prepušteni sami sebi.

Član 36 detaljnije uređuje probni rad i stoji sledeće

(1) Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad.
(2) Probni rad može da traje najduže šest meseci.
(3) Za vreme probnog rada poslodavac i zaposleni mogu da otkažu ugovor o radu sa otkaznim rokom koji ne može biti kraći od pet radnih dana.
(4) Zaposlenom koji za vreme probnog rada nije pokazao odgovarajuće radne i stručne sposobnosti prestaje radni odnos danom isteka roka određenog ugovorom o radu.

Prema članu 39 Zakona, radni odnos može da se zasnuje i za rad sa nepunim radnim vremenom, na neodređeno ili određeno vreme.

I za pripravnike postoji član Zakona koji jasno utvrđuje zasnivanje radnog odnosa sa poslodavcem u svojstvu pripravnika.

Član 47.
(1) Poslodavac može da zasnuje radni odnos sa licem koje prvi put zasniva radni odnos, u svojstvu pripravnika, za zanimanje za koje je to lice steklo određenu vrstu i stepen stručne spreme, ako je to kao uslov za rad na određenim poslovima utvrđeno zakonom ili pravilnikom.
(2) Odredba stava 1. ovog člana odnosi se i na lice koje je radilo kraće od vremena utvrđenog za pripravnički staž u stepenu stručne spreme koja je uslov za rad na tim poslovima.
(3) Pripravnički staž traje najduže godinu dana, ako zakonom nije drukčije određeno.
(4) Za vreme pripravničkog staža, pripravnik ima pravo na zaradu i sva druga prava iz radnog odnosa, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.

Iz gore navedenih članova Zakona, detaljno je utvrđeno zasnivanje radnog odnosa kod poslodavca. Ko god se ne vodi time, direktno krši Zakon. Takvih je, nažalost, mnogo.

Dokle god ne radite po osnovu ugovora o radu koji je u skladu sa Zakonom o radu, vi ste radnik na crno. Time ne ostvarujete nijedno pravo koje vam je zagarantovano zakonima Republike Srbije. Iako zakoni predviđaju kazne za poslodavce koji rade van njihovih okvira, koliko se često te odredbe zakona primenjuju je upitno.

Svedoci smo i čestog “volontiranja” kod poslodavaca koji na taj način izbegavaju plaćanje tog rada. “Volonterima” se najčešće zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu, što je članom 8 Zakona o volontiranju zabranjeno. Istim članom je zabranjeno i organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti.

Član 8
(1) Zabranjeno je organizovanje volontiranja u cilju sticanja dobiti.
(2) Zabranjeno je volontiranje kojim se zamenjuje rad koji obavljaju lica u skladu sa propisima o radu.

Član 4 stav 2 Zakona utvrđuje da organizator volontiranja može biti pravno lice čiji osnovni cilj, u skladu sa osnivačkim aktom, nije sticanje dobiti.

Svaki “volonterski” rad kojim se zamenjuje redovan rad i koji se vrši kod poslodavca čiji je cilj sticanje dobiti nije volonterski rad, već izrabljivanje ljudi koji se nadaju da će im taj rad jednog dana doneti posao koji će im uneti pare u kuću.

“Volonteri” najčešće i rade poslove koji su opasni, iako član 11 stav 4 Zakona utvrđuje da “volonteri ne mogu raditi na poslovima koji su opasni za život i zdravlje ili se obavljaju u uslovima opasnim za život i zdravlje.”

Skoro se desio slučaj da je firma “Roaming networks” izbacila oglas na domaćem portalu za traženje posla Infostud, u kom je tražila “volontere” koji bi bili spremni da rade u tri smene, prekovremeno, i tako puna dva meseca, pa “ako se pokažu, postoji mogućnost zaposlenja.” Evidentno je da se ovim, ne samo krši zakon, već je očigledna želja da se na najgori mogući način iskoristi kriza u zemlji kako bi se besplatno dobila radna snaga. Neretko se dešava da se posle isteka tog “probnog” perioda “volonterima” kaže da nisu ispunili očekivanja i da će primiti nekog drugog. Time se stvara začarani krug u kojem poslodavac ima ljude koji mu rade bez plate, jer će u zemlji koja je u velikoj krizi uvek naći nekoga ko će imati istu nadu kao i prethodni “volonter”, da će baš njega odabrati da zaposli.

Ne samo da nije u redu, već je i nezakonito:

Ukoliko privredno društvo ili javno preduzeće želi da organizuje volontiranje, mora da ispuni posebne uslove koji su Zakonom o volontiranju određeni u članu 14 i kažu:

Privredno društvo, odnosno javno preduzeće može da bude organizator volontiranja u skladu sa ovim zakonom, ako:

1) organizuje volontiranje za opšte dobro, odnosno dobro drugog lica na poslovima van delatnosti privrednog društva, odnosno javnog preduzeća;

2) se obavljanjem volonterskih usluga i aktivnosti ne stiče dobit;

3) volontiranje ne zamenjuje rad zaposlenih i drugih radno angažovanih lica u privrednom društvu, odnosno javnom preduzeću.

Privredno društvo ili javno preduzeće su dužni da prethodno traže saglasnost od nadležnog Ministarstva za organizovanje volontiranja i taj zahtev može biti prihvaćen ili odbijen.

I što je bitno, volontiranje se obavlja na osnovu ugovora o volontiranju koji se, po članu 15 stav 3 zaključuje u pisanom obliku u nekoliko slučajeva:

1) kod dugoročnog volontiranja;

2) sa maloletnim volonterom;

3) sa stranim državljaninom i licem bez državljanstva;

4) sa državljaninom Republike Srbije koji volontira u inostranstvu, ako organizator volontiranja ima sedište u Republici Srbiji;

5) ako su korisnici volontiranja lica iz člana 12. ovog zakona;

6) na zahtev volontera, organizatora volontiranja ili korisnika volontiranja.

Dakle, kao “volonter” imate pravo da tražite da se ugovor o volontiranju zaključi isključivo u pisanom obliku.

U članu 28 stav 1 stoji da je organizator volontiranja dužan da vodi evidenciju o volontiranju.

Na kraju kada se sve svede, nedvosmisleno su zakonima određeni tačni postupci pri stupanju na rad, nebitno da li je u pitanju volonterski, pripravnički, honorarno ili rad na određeno i neodređeno. U svakom slučaju, ne može se ništa podrazumevati kako to u današnje vreme ide, već se sve jasno mora navesti na papiru koji potpisuju obe strane. Time obezbeđujete sebi prava koja kao zaposleni/volonter imate, a osiguravate se i da ćete imati pravilan tretman pred nadležnim institucijama ukoliko dođe do situacija poput zlostavljanja na radu ili povrede na radu.

Bez ugovora, papira, bilo kakvog dokaza da ste vi uopšte nešto radili, teško je dokazati bilo kakvu povredu vaših prava i zbog toga ne treba ćutati, već treba zahtevati sve ono na šta vi, kao zaposleno lice, imate pravo po zakonu.

Naše je pravo da imamo prava.

Tags: , , , , , , , ,

Thursday, July 5th, 2012 Tekstovi

The video cannot be shown at the moment. Please try again later.