U magli kompjuterske prašine

Pre nekih nedelju dana sam odlučio da konačno posle dužeg vremena očistim kućište svog kompjutera koje nisam otvarao popriličan period. Slagaću, ali mislim da je taj period jedno dve i po godine. U te dve i po godine sam se selio, živeo pored gradilišta, u centru, generalno u okolini gde prašine ima na izvoz.

Sve to je doprinelo da moj kompjuter u sebi nataloži znatne količine prašine koje ne samo da predstavljaju opasnost po zdravlje, već predstavljaju i opasnost po komponente u računaru. Da kucnem u drvo (glavu), nisam imao većih problema, ali su me ove letnje vrućine naterale da ipak otvorim “škrinju” i počnem da raščišćavam, jer je temperatura mog hardvera vrtoglavo narasla.

U čast čišćenja mog računara, napravio sam i nekoliko fotografija koje oslikavaju period “pre” i period “posle” i rezultati su zapanjujući :). Dobro, preterujem, nisu zapanjujući, ali su dobri i jasno pokazuju koliko je bitno da se računar redovno čisti.

Preporučljivo je da se računar čisti na svakih šest meseci do godinu dana, posebno ako se nalazi u okolini koja obiluje prašinom, u centru grada, pored građevina i velikih saobraćajnica gde prašine ima više nego u ostalim delovima. Preporučuje se i da se kućište ne drži na podu, upravo zbog prašine, ali je nekad to nemoguće, pa je zbog toga potrebno češće ga čistiti.

Proces je tekao na sledeći način – prvo je iz kućišta trebalo izvaditi sve komponente i raskačiti kablove. Komponente su stavljene sa strane za kasnije detaljno čišćenje, a prazno kućište je uz pomoć jakog kompresora vazduha detaljno izduvano od prašine koja se zavukla u svaki otvor. Čišćenje kućišta je potrajalo, jer je bilo bitno i najsitniju grudvicu prašine isterati odatle. Kompresor je sjajan izbor, zato što se sa velikim pritiskom vazduha može isterati nagomilana prašina.

Nakon čišćenja kućišta, na red su došle komponente. Komponente su čišćene četkom za premazivanje kiflica, zato što je mekana i ne može naštetiti sitnim delovima hardvera. Jedino sam napajanje malo iz daljine izduvao kompresorom, kako bih uspeo da isteram svu prašinu iz njega.

Dva sata kasnije, sve je bilo spremno za sklapanje. Dohvatio sam se paste za kuler, očistio staru sa procesora i naneo novu, vratio procesor na matičnu, matičnu u kućište kao i sve ostale komponente. Baš pred povezivanje kablova, počeo je da pada mrak, temperatura je opala i komarci su počeli opasno da bodu. Oko mene se stvorio roj koji me je dekoncentrisao do te mere da sam jedva sastavio poslednje komponente, a kablove ostao za kasnije povezivanje unutar kuće, gde me komarci nisu mogli dohvatiti.

Uz sve što sam uradio, ostalo je samo vratiti kućište na njegovo mesto i “pripaliti” mašinu. Iako već dugo godina radim sa računarima i ne predstavlja mi problem sklapanje-rasklapanje, uvek postoji onaj trenutak pred uključivanje gde se zapitam – hoće li raditi? Na sreću, i ovaj put sam odradio sve kako treba, računar se bez problema startovao, a temperature komponenata su se snizile i do 12°C, što je poprilična razlika, posebno na ove vrućine. Dalje mi je ostalo samo da uživam…

Anyway, odlučio sam da sa vama podelim ovo moje “iskustvo” čišćenja, pa možete dole pogledati kako je to izgledalo pre čišćenja, a kako posle ;).

Ovako je izgledao kompjuter pre čišćenja (oni sa slabijim srcem neka preskoče ove fotografije :p)