Po koja reč o univerzumu

 

…a taj univerzum sam ja. Ne, nisam manijakalni egocentrik, ja sam samo ja. Sve ono što ja radim, kažem, moj karakter, izgled, to je jedan mali univerzum.

Rođen 1986. godine u Sremskoj Mitrovici, umalo umro na rođenju, ali preživeo. Shvatio sam da ne bi ovaj svet bio isti bez mene :-). Od malena bio gospodin. Tako kažu. Završio srednju medicinsku školu za laboratorijskog tehničara. Upisao biohemiju na PMFu, ali nikad završio. Možda jednog dana…

Odradio pripravnički u Kliničkom centru Vojvodine (laboratorije betanija, pa interno). Iz zdravstvene struke naglo preleteo u IT. Tu mi uleteo posao, šta ćeš. Tako trenutno radim u jednom internet provajderu, uživam uz devojku iz mojih snova, i maštam o malo boljim vremenima. Bavim se amaterskom fotografijom, mada je prošlo dosta vremena otkako sam izlazio na neke foto sesije. Blog pokrećem po 4 put u nadi da ću ipak istrajati. Sad je malo ozbiljnije, puk’o sam pare na hosting i domen, ako odustanem, bacio sam pare, a ja ne volim da bacam pare :-).

Na blogu će biti od svega po malo. Malo tekstova, malo fotografija. Pišem o ljudima i situacijama onako kako ih ja vidim.

Volim da vozim bicikl (trenutno nije u funkciji) i opušta me dok vozim kola (koja nemam, pa se snalazim). Slušam svašta od muzike, ali domaće narodnjake, turbo folkere i sl. sr… biću fin… zaobilazim u širokom luku. Nisam baš ni lud za death metalom i tako tim hc žanrovima. U poslednje vreme sam u chill/lounge/ambient fazonu. Volim košarku (da igram, ravnodušan sam kad je gledanje u pitanju), nekad trenirao, a sad ne mogu da skupim ekipu za partiju basketa. Ide s’ godinama valjda. Volim da gledam serije, filmove… Obožavam more, doduše, uspem da odem svake prestupne godine. Lakše podnosim hladnoću nego vrućinu. Živac, prgav. Napijem se jednom godišnje, a tada jako smorim ljude oko sebe, jer pričam 800 na sat.

Idem samo kod jednog frizera od srednje škole koji je u drugom gradu. Ne dam nikom drugom da mi dira kosu.

Za porodicu i drage ljude bih dao život.

Kome se ne sviđam, odgovorim “baš me briga”.

I eto…

J.V.