novi sad
Vandalizam – sve se vraća, sve se plaća
Fotografija unutrašnjosti novog autobusa novosadskog JGSP
Ne umemo da čuvamo svoje. Ne umemo da čuvamo tuđe. Na više primera je dokazano da lepe, korisne i kvalitetne stvari nisu za nas. Kod nas preovladava divljaštvo, prljavština, smeće, nekultura. Žao mi je što moram ovako da pišem, ali gde god se okrenuo, samo me dodatno uveravaju u to. Uništava se tuđe, plaćeno nečijim novcima, a pitam se kako bi se neko osećao da ti koji to uništavaju dožive isto na svojim stvarima. Je l’ im ni to ne bi smetalo?
Novi Sad pod snegom
Iskreno, nisam očekivao da će ove godine da padne sneg. Mislio sam, čak iako padne, da će se kratko zadržati i da ga neće biti baš mnogo. Na moju sreću, pogrešio sam. Iako mi je jasno kakve probleme sneg može napraviti i kakve i jeste napravio, ne samo u Srbiji, već i u ostalim delovima sveta gde je napadao, u Novom Sadu je pao taman toliko da napravi jednu pravu snežnu idilu. S obzirom da sam u ovom trenutku šest dana nedeljno zauzet, uspeo sam da izdvojim malo vremena danas i da uhvatim tu snežnu idilu.
Fontana “mladosti”
Pričalo se ovog leta o novosadskom fenomenu, fontani bez vode. Vest o fontani koja ne radi bila je objavljena na sajtovima Dnevnika, Radija 021 i to dva puta kada su preneli i da fontana ne radi zbog toga što je neko ubacio šampon u nju, a RTV je preneo vest o radovima na fontani. Svašta se po komentarima kuckalo, od toga kako je ta fontana ružna i predstavlja ruglo grada i same Porte, preko toga kako se lako kvari, jer “šta tu ima da se pokvari” do toga da se neko verovatno “ugradio” u nju štedeći na kvalitetu iste nauštrb funkcionalnosti. Ne želim da ulazim u to, samo mi još to fali, pa da doživotno imam pritisak 220/180, iovako mi proključa krv odmah čim se ujutro probudim i shvatim da se još nalazim u istoj zemlji. Baviću se ovaj put samo mladima, budućnošću naše zemlje (neka nam je Isus, Buda, Sunđer Bob u pomoći, kako kaže Lisa Simpson, nije vreme da se bude izbirljiv).
Kerber(i) na ulazu
Slika preuzeta sa sajta Blic.rs
Taman ovako se može opisati obezbeđenje u današnje vreme koje “lurkuje” po prodavnicama, gledajući da li ćete nešto ukrasti, šta radite, jeste li sumnjivi, a često umeju da vam se obrate zapovednim tonom, kao da ste im podređeni. U veoma retkim situacijama ćete naići na obezbeđenje koje zna gde mu je mesto, kako sme, a kako ne sme da se ponaša.
Novosadska foto šetnja
Puno je vremena prošlo otkako sam poslednji put fotografisao, otkako sam poslednji put uopšte išao u neku šetnju sa namerom da fotografišem. Prestao sam to da činim onda kada sam počeo da brinem o drugim stvarima poput vojske, zaposlenja… Nisam toliko često ni išao negde, sve se svelo na dva grada, Sremsku Mitrovicu i Novi Sad. Većina fotografa kaže da uvek ima nešto da se fotografiše, bez obzira gde se nalaziš i koliko si puta fotografisao. I nije da nisu u pravu. Fotografije ne moraju da se sastoje samo od spoljašnjosti, već sa malo mašte i kreativnosti, može se svašta smisliti.
Pretraži
Ja na Twitteru
Arhiva
- October 2012 (1)
- July 2012 (2)
- May 2012 (1)
- March 2012 (1)
- February 2012 (2)
- December 2011 (1)
- November 2011 (2)
- October 2011 (1)
- August 2011 (5)
- July 2011 (7)
Kategorije
- Fotografije (4)
- Tekstovi (20)
